Ishrana je najvažniji segment našeg života. Bez hrane ne možemo da ostvarujemo nikakve druge željene radnje. Mnogi od nas se prema onome što unosimo u sebe u vidu čvrste i tečne hranjive materije da bismo utolili glad ili žeđ, odnose nemarno ili sa nedovoljno znanja ili makar razumevanja u namirnice. A upravo je ishrana ono što nas čini pokretljivima, vitalnima, zdravima i itekako utiče na naše opšte stanje i raspoloženje. Ishrani se mora pristupiti ozbiljno, obazrivo, i pre svega sa svešću o tome šta je baš našem organizmu potrebno, neškodljivo i delotvorno da bi ono ostalo krepko i zdravo. Lošom ili neprimerenom (a naročito neodmerenom) ishranom oslabljujemo imunitet, puštamo da u naš organizam uđu razne tegobe, da se stvori disbalans. Hranu trebamo posmatrati kao prirodnu pomoć u jačanju organizma, kojom se stopira slabljenje njegovo slabljenje. Hrana takođe deluje i kao pomoć i onda kada je organizam već načet nekim poteškoćama.
– Korišćenjem izbalansirane ishrane telo samo sebe leči;
– Otklanja se uzrok tegoba u organizmu, a ne samo simptomi;
– Istovremeno se otklanjaju svi poremećeni parametri u organizmu;
– Igra veliku ulogu u sprečavanju infekcija.
Svako ko želi ozbiljno da se pozabavi jačanjem opšteg stanja svog ogranizma mora da se bazira na individualnom pristupu ishrani – holistički. Svaka individuia ima svoju jedinstvenu telesnu hemiju, specifičnu zahvaljujući svom jedinstvenom genetskom nasleđu, konstituciji i okruženju u kome živi. Prema tome, i pristup određenju adekvatne ishrane mora biti individualan.
Uspešnosti jačanja organizma putem adekvatne ishrane doprinosi pridržavanje pravila u ishrani. Ishrana se, naravno, mora uskladiti sa našim životnim ritmom i navikama. Unapređenje organizma adekvatnom ishranom ne podrazumeva dijete. Naprotiv, to je prihvatanje jednog novog, za nas svrsishodnog načina života kojeg ćemo želeti da se pridržavamo čitavog života. Pridržavanje ovakvog režima već nakon dve do četiri nedelje pokazuje pozitivne promene u organizmu.
U nauci je dokazano da prekomerna telesna težina dovodi do raznih komplikacija i disbalansa u organizmu (srčane tegobe, dijabetes, maligna oboljenja, kao i jak uticaj na psihološku i emocionalnu stabilnost). Po definiciji, gojaznost je pojava kada stvarna težina premašuje idealnu težinu čak 20%. Gojaznost nastaje usled nagomilavanja suvišnih masti, drugim rečima, zato što jedemo više hrane nego što je potrebno našem metabolizmu. Zlatno pravilo je da energija koju unosimo mora da bude jednaka onoj koja se troši. U suprotnom, dolazi do disbalansa i poremećaja telesne težine – do gojaznosti. Dodaćemo još jednu komponentu u ovu jednačinu, a to je energija za održavanje osnovnih telesnih funkcija.
Ova jednačina pokazuje da pri gubljenju telesne težine nije samo potrebno da se energija potroši, već je bitno i da kontrolišemo unos hrane koji će nam pomoći da regulišemo svoj bazalni metabolizam. Vrlo mali broj dijeta se bazira na tome da stimuliše i uspostavlja ravnotežu metabolizma. Pravilna ishrana i vežbe značajno utiču na uklanjanje rizika od stvaranja disbalansa i tegoba u organizmu. Upražnjavanjem ishrane koja stimuliše metabolizam dostiže se zdrava telesna težina.
Prednosti ishrane koja stimuliše metabolizam:
* Smanjenje telesne težine;
* Dobra je za ceo organizam;
* Uči nas zdravom načinu ishrane tokom celog života;
* Relativno lako se sprovodi i
* Ne prati je osećaj gladi, iscrpljenosti, bezvoljnosti
Uravnotežena ishrana podrazumeva izbalansirano i ravnomerno konzumiranje hrane iz svih pet različitih grupa namirnica, a to su:
Proteinska grupa – meso, morski plodovi, pasulj, grašak, jaja. Prerađeno meso (viršle, salame, kobasice) su prepune nitrata i soli, treba ih izbegavati.
Voćna grupa – sveže, konzervisano, zamrznuto ili suvo voće. Sa voćem se ne sme preterivati jer sadrži dosta šećera i kalorija.
Grupa povrća – sirovo, kuvano, zamrznuto, konzervisano ili sušeno povrće. Hranjivo je, sadrži malo kalorija, pa ga treba jesti u gotovo u neograničenim količinama.
Mleko i mlećni proizvodi – mleko, sir, pavlaka, jogurt i sl. su namirnice bogate kalcijumom.
Žitarice (i proizvodi koji se dobijaju od brašna) – mogu biti rafinisani ili integralni. Intergralni pirinač, pšenica, ječam, kukuruz, ovas, spelta i dr. sadrže dosta vlakana, gvožđa i vitamina B. One žitarice koje su rafinisane, u njih se dodaje vitaimin B i gvožđe, a one gotovo i da nemaju vlakna.
DODATAK: postoji i podgrupa u koju spadaju orašasti plodovi, ulja, semenke, soja i začini.
Na osnovu prethodne procene trenutnog fiziološkog stanja konstitucije osobe i dobijenih rezultata vrši se odabir namirnica za svaku individuu ponaosob.
Rezultati procene organizovani su u tri kolone: