Psihosomatske reakcije i oboljenja predstavljaju poremećaje telesnog sklopa i njihova pojava direktna je posledica delovanja psihičkih uticaja i neuspeha sistema mentalne zaštite. Telo postaje sredstvo nagonskih rasterećenja što zapravo utire put psihosomatskom oboljenju.
Kada čovek najčešće oboljeva od neke psihosomatske bolesti?
Uopšteno govoreći, praksa nudi sledeće tipične situacije:
-kada su očekivanja pojedinca ili njegove okoline znatno viša od njegovih realnih mogućnosti ;
-kada se pojedinac nalazi pod nesvesnim osećajem griže savesti i krivice;
-kada pojedinac želi da izbegne odgvornost usled prisustva bazične anksioznosti i nesigurnosti ;
-kada pojedinac radi održavanja društvene ravnoteže postaje „žrtveni jarac“ svojih najmilijih ili ljudi u njegovom okruženju;
-kada je pojedinac u sukobu sa sopstvenim ili tuđim neostvarenim libidonoznim prohtevima.
Kako psiha utiče na telo?
Od davnina je poznato da uticaj psihe na pojavu i ishod oboljenja može biti pozitivan ili negativan. Na ovoj povezanosti koncipirale su svoje stavove kineska, ajurvedska i grčka medicina. Međutim, razvoj nauke, a dalje i tehnološki napredak, doveli su do odvajanja duhovnog i emocionalnog od fizičkog i telesnog.
Interakcija između čovekovog uma, duha i tela ponovo se počela istraživati u drugoj polovini 20. veka, a danas smo svedoci pozitivne promene gde pristupi čovekovom zdravlju i blagostanju koji su se do nedavno temeljili na fragmentaciji posustaju pred celovitošću. U brojnim klinikama sveta nudi se, neguje i proučava sveobuhvatan pristup zdravlju.
Bili mi svesni toga ili ne, način na koji hodamo, govorimo, pristupamo drugim ljudima… odraz su našeg unutrašnjeg stanja i emocija. Dokazano je da one u velikoj meri utiču na naš nervni sistem i hormone koji upravljaju brojnim telesnim funkcijama. Dugo potiskivani strah, tuga, ljutnja, nadurenost, ozlojeđenost ili zabrinutost stvoriće tenzije, neuroze i napetosti, što će povećati hormon stresa i smanjiti hormon sreće, a našem organizmu trebaće dosta vremena da uspostavi žarko potrebnu ravnotežu.
Pored nerava i hormona, ni pojedini organi ne bivaju pošteđeni kada je vrtlog emocija posredi, kako ćemo videti u nastavku.
Koža i uticaj „nevidljivog“
Koža je najveći organ čovekovog tela koji vrši mnogostruke funkcije.
Ona predstavlja našu spoljnu materijalnu granicu, a istovremeno smo preko nje povezani sa spoljašnjim svetom. Možemo reći da je koža svojevrsna ilustracija našeg postojanja jer šta god da se to dešava na koži-crvenilo, otok, zapaljenje, bubuljica, čir… ukazuje na neki od odgovarajućih unutrašnjih procesa.
Dakle, svaki poremećaj nekog od naših unutrašnjih organa projektuje se na kožu, a svaki nadražaj odgovarajuće oblasti na koži kao informacija se prosleđuje dalje u unutrašnjost, do naših organa.
S druge strane, koža spolja ilustruje naše celokupno psihičko i emocionalno stanje, različite reakcije. Evo primera: sigurno se sećate barem jedne prilike kada ste se zarumeneli od stida, prebledeli od straha, preznojili se od uzbuđenja ili naježili od užasa…
Hajde da se malo dublje pozabavimo ovom interesantnom temom:
Jeste li znali da su kožni osipi i bubuljice jasan znak našeg tela da nešto probija granice, da želi napolje? Da to što vas neki deo tela svrbi do ludila zapravo znači da duboko u vama postoji nekakav žar, strast, unutrašnja vatra koja vapi da se ispolji?
Ova ideja najjasnije se može da sagledati kod takozvanih „pubertetskih akni“.
Pubertet je period kada se mlada osoba razvija kako fizički, tako i psihički. Ovo je vreme spoznavanja sopstvene seksualnosti, a čežnja za drugom osobom najčešće se sramežljivo potiskuje. Zbog goruće teme koja ga/je okupira, koža pubertetlije postaje zapaljena.
Zanimljiva je i činjenica da se preko akni osoba zapravo štiti od svega onog novog i nepoznatog što ga privlači, a čega se boji. Kao što vidimo, nema nikakve slučajnosti u tome što se akne pojavljuju na primer baš na licu.
Sve gore rečeno u gtubim crtama važi za gotovo sve kožne osipe i bubuljice.
Sve dečje bolesti poput malih boginja, zauški, šarlaha, primera radi, propraćene su i manifestacijama na koži. Svaka promena u mladom organizmu je nešto novo, krupan razvojni korak, a što je jače izbijanje osipa po koži, to je proboj onog nevidljivog, iz unutrašnjosti, brži.
Dalje, evo još jednog pitanja za vas: jeste li znali da su temenjača i dečji ekcem odgovor na majku koja svoje dete premalo dodiruje, tačnije emocionalno zanemaruje?
Jednu od najčešćih dermatoza predstavlja psorijaza, takođe poznta pod nazivom „lišaj“.
Ona često ima oblik manjih ili većih ravnih ili blago ispupčenih površina pokrivenih srebrnastobelom peruti, što umnogome podseća na rožnati oklop životinja. O čemu nam to govori?
Osoba koja se bori sa ovim problemom odlučna je u svojoj nameri da više ništa neće pustiti u sebe niti iz sebe. Što je veća ova odbrana, što je deblji čovekov oklop, to je njegova unutrašnja osetljivost veća, a samim tim i strah od patnje i povređivanja.
Psihička migrena
Brojna sprovedenaistraživanja pokazala su da je migrena psihološke prirode i da je tesno povezana sa emocijama i unutrašnjim stanjem.
Šta je tačno migrena i u čemu se razlikuje od standardne glavobolje?
Migrena je tegoba do koje mogu dovesti i najmanje promene u našim životima. Ona napada osetljivije ljude, one podložnije stresu. Dakle, nije ni čudo što je migrena prvenstveno ženski problem u prvom redu povezan sa emocijama, ciklusom i vremenskim promenama.
Razlika između migrene i glavobolje leži u činjenici da su kod migrene glavobolje jače i obično boli jedna strana glave. Bol se može širiti na vrat uz istovremenu pojavu vrućine i osećaja veoma teške glave.Ako posmatramo širu sliku, možemo tvrditi da je migrena signal našeg bića da nam je previše svega i da je neophodno da se pozabavimo sopstvenim emocijama, te po svaku cenu izbegnemo pad u „bunar“ loših misli.
Jetra i negativne emocije
Jetra je izuzetno složen organ i ima više važnih funkcija u organizmu, a najbitnija je filtriranje krvi. Jetra svojom aktivnošću utiče na sastav krvi i njen kvalitet, kako na nutritivnom, tako i na imunološkom nivou (zaštita, zarastanje, skladištenje hranljivih materija…)
Tegobe u jetri mogu nam poručiti koliko nam je zapravo teško da prihvatimo vlastita osećanja ili osećanja drugih ljudi iz našeg okruženja. Oboljenja jetre često su uzrokovana unutrašnjom gorčinom prema spoljnom svetu i osećajem krivice.
Ipak, glavna negativna emocija povezana sa ovim organom jeste bes.
Svaki put kada se suočavamo sa problemima, ako biramo da odreagujemo kroz bes, mobilišemo svu negativnu energiju u jetru i tako ometamo njeno normalno funkcionisanje. Takođe, kada potiskujemo bes, to se može još negativnije odraziti na opšte stanje jetre, povećati rizik od pojave ciroze ili cisti.
Srce i emocionalni stres
Emocionalni stres izaziva lančanu reakciju u organizmu. Ako smo uznemireni, napeti, nervozni, iznervirani, isfrustrirani, ljuti, uplašeni…prirodan odgovor našeg tela je da oslobađa hormone stresa, među kojima su kortizol i adrenalin. Ovi hormoni vrlo su važni u pripremi organizma da se izbori sa nesvakidašnjim situacijama koje kod nas izazivaju stres. Oni ubrzavaju rad srca, povećavaju krvni pritisak i nivo šećera u krvi. Kako stres postaje manji, tako se i situacija u našem organizmu vraća u normalu.
Međutim, kada je osoba konstantno pod stresom, organizam ne dobija priliku da se oporavi. Sve ovo može dovesti do nekih od sledećih problema:
1.Mnogi ljudi koji su podložni stresu doživljavaju znojenje, stezanje i bol u grudima na nervnoj bazi, otežano disanje ili gušenje od stresa. Ovo stanje oponaša srčani udar, od simptoma pa sve do električne aktivnosti srca.
2. Dugotrajno izlaganje stresu može dovesti do poremećaja srčanog ritma-aritmije.
3. Kada se zbog neke situacije osećamo nelagodno, naš autonomni nervni sistem šalje poruku i reakciju „bori se ili beži“. Iako je povećani broj otkucaja srca prirodna propratna pojava ove reakcije, brojne su osobe koje doživljavaju neprijatno preskakanje i treperenje srca u različitim delovima tela, na primer grudima, vratu, grlu, čak i ušima.
Kako razviti psihički imunitet?
Ravnoteža uma i tela, odnosno sređena psiha pozitivno utiče na naše telo i nivo životnog zadovoljstva, što se, sa svoje strane, odražava na imunitet i odbrambene snage organizma. Uočavanje, prepoznavanje i razumevanje vlastitih emocionalnih obrazaca i uverenja, te rad na njihovom preobražaju važan je korak u postizanju zdravlja i vitalnosti na duže staze.
Telo stalno govori sa nama, a na nama je da ga slušamo i naučimo kako da tumačimo signale. U svakom oboljenju nalazi se poruka koju ne šalje niko drugi do mi sami sebi.
Hajde da razmislimo: ako je sreća u našim rukama, onda je valjda i serotonin, hormon sreće, takođe u našim rukama?
Nauka kaže da je uticaj genetike na zdravlje samo 30% . Iz ovoga izvodimo zaključak da na ostalih 70% utičemo sami.
Šta ste vi danas učinili da usrećite sebe?
Ukoliko vam je potrebna pružena ruka, pomoć u vidu korisnog saveta i podrška kako biste napravili prvi korak ka zdravijoj, zadovoljnijoj i srećnijoj verziji sebe, kontaktirajte nas. Čekamo vas u ENS holistic centru.
